DDR 3 memorija Prednost DDR3 u odnosu na DDR2 ram je značajna, i zajedno sa novim matičnim pločama i serijama procesora, DDR3 čini zbirku tehničkih dostignuća koja povlače čvrstu granicu između računara proizvedenih do 2009. i najnovije generacije računara. U odnosu na DDR2 memoriju, DDR3 omogućava dva puta brži transfer podataka, više radne frekvencije, a zbog većeg kapaciteta čipova, na jedan računar može da se instalira čak 16 gigabajta memorije. DDR3 memorija je, naravno, i štedljivija, i to za 30%. Najkvalitetnije memorije postižu brzine čak tri puta više nego klasičan ddr2-800, što je godinama bila najprodavanija memorija.

DDR3 1800+ Gejmerske i matične ploče više klase često su kompatibilne sa DDR3 memorijama sa transferima od preko 1600 MT/s, što se često pogrešno naziva frekvencijama (frekvencija je samo pola brzine transfera, tako da memorija sa oznakom 1600 radi na 800 Mhz). Najbolje matične ploče podržavaju DDR3-1866 ili čak DDR3 2133. Iako se konfiguracije obično ne prodaju sa ovim najbržim memorijama jer su one skuplje i ređe, ako vaša matična ploča podržava ultrabrze memorije možete tražiti da se memorija 1333 ili 1600 zameni bržom. Razlika u performansama je merljiva ali nije vidljiva u većini standardnih zadataka. Kod intenzivnijih zadataka, razlika u ukupnim performansama sa najbržim memorijama je do 10% u odnosu na DDR3 memorije nižih brzina, dok je kod zadataka gde je memorija kritična poboljšanje uočljivije, budući da je razlika u maksimalnom transferu, gledajući prosleđene megabajte, između 2133 i 1333 memorije, oko +60% u korist brže. Posle kupovine brzog procesora i grafike, a zatim SSD-a, brza memorija je na četvrtom mestu na listi prioriteta kada se sklapa snažan računar. DDR3 memorija će tokom 2012. biti zamenjena DDR4 standardom.

Hybrid Crossfire Za razliku od klasičnog Crossfire rešenja u kome dve ili više grafičkih kartica rade zajedno, a koje primenjuju samo pasionirani gejmeri na najjačim računarima, Hybrid Crossfire je metod za zbirni rad dve grafike pri čemu je jedna sastavni deo Fusion APU platforme. Drugim rečima, ako posedujete AMD Fusion računar u kome su grafički čipovi u samom procesoru, dodavanjem klasične grafičke karte dobićete bolji rezultat nego ako koristite istu tu karticu sa nekim drugim procesorom, jer se u ovom slučaju grafička snaga APU i vaše grafičke karte koju ste dodali sabiraju. Ova opcija može se u svakom momentu isključiti ako želite da uštedite energiju ili ako se trenutno ne bavite grafički zahtevnim poslovima, i tada se dodatna grafička kartica gasi, ili možete odlučiti da koristite samo dodatnu grafiku kako bi čitava snaga APU bila koncentrisana na njegov procesorski deo. Rezultat korišćenja Hybrid Crossfire opcije je poboljšanje performansi dodatne kartice do 50%, a u ovom modu funkcionisaće samo grafičke karte do HD6770, jer jače kartice su nesrazmerno snažne u odnosu na grafičke mogućnosti APU, tako da ne mogu ravnomerno da podele zadatke renderovanja.

Hyper Threading tehnologija na novim Intel procesorima omogućava da svako od četiri jezgra procesora funkcioniše kao dva logička jezgra što znači da računar simultano obavlja osam odvojenih procesa, umesto četiri. Testovi pokazuju da računari sa ovom tehnologijom postižu oko 30% bolje rezultate od sličnih procesora bez te mogućnosti. Dodatna četiri logička jezgra uključuju se po potrebi, kada god procesor zaključi da zadatak koji obavlja jedno jezgro ne koristi njegovu punu snagu, sledeće logičko jezgro biće određeno da radi na narednom zadatku na čekanju. Budući da je arhitektura i7 i i5 procesora znatno moćnija od predhodne Dual Core arhitekture, svako od četiri jezgra i7 ili i5 procesora jednako je snažno kao stariji dvojezgarni procesor.

Intel Turbo Boost Overklokovanje procesora sve više postaje automatizovana operacija na Core i5 i i7 platformi, tako da processor sam podiže i spušta takt ispod i iznad propisane radne frekvencije, zavisno od opterećenja. Ono što je najbolje u Turbo Boost tehnologiji je to što ako računar obavlja relativno jednostavan zadatak koji zahteva rad samo jednog od četiri jezgra ali ipak koristi to jezgro do maksimuma, računar će podići takt datog jezgra i probati tako da završi zadatak pre nego što uključi i drugo jezgro u proces. Ako je ipak potrebno da dva jezgra rade umesto jednog, oba će raditi na nižim frekvencijama ako su one dovoljne, a ne na povišenoj frekvenciji pod kojom je jedno jezgro radilo pre uključivanja sledećeg. Procesor nekoliko stotina puta svake sekunde proverava koja je najefikasnija i najštedljivija konfiguracija jezgara i frekvencija da bi se obavili trenutni zadaci i podešava se prema tome bez mešanja korisnika u ovaj komplikovan proces.

RAID U današnjim računarima hard disk najčešće dobija neslavni epitet „uskog grla“, što znači da, kao što flota ide brzinom najsporijeg broda, procesor i memorija ne mogu da ostvare svoj puni potencijal, jer za svaki zadatak moraju da čekaju na hard disk da završi upisivanje ili čitanje podataka. U budućnosti će SSD skladištenje konačno zameniti magnetne diskove, ali dok se to ne dogodi najjednostavniji način da se dodatno ubrza rad inače jakih računara jeste da se dva ili više hard diskova povežu u RAID sistem. U najpopularnijem, RAID 0 modu, dva diska konfigurišu se tako da se operativnom sistemu prikazuju kao jedan, što duplira brzinu čitanja i pisanja podataka, jer svaki disk obavlja tačno polovinu posla (potrebno je imati identične diskove). Ovo povezivanje izuzetno je jednostavno izvesti, kroz podešavanja u BIOS-u, a RAID konfiguracija preporučuje se svakom korisniku koji barata velikom količinom fajlova (novija igrica može biti velika i do 20 Gb). Jedina mana RAID 0 konfiguracije je to što ako jedan disk otkaže svi podaci će biti izgubljeni, jer svaki disk čuva samo polovinu fajlova, nasumično podeljenih, tako da je npr. deo jedne mp3 pesme na jednom disku a deo na drugom. Šanse za tako nešto su, ipak, minimalne. Dva hard diska često se koriste i u RAID 1 konfiguraciji što znači da se svaki podatak čuva na dva diska, tako da ako jedan zakaže postoji rezerva.

SATA 6 Gb/s Treća generacija SATA standarda, koja je nasledila SATA 2, nazvana je zvanično SATA 6 Gb/s, po maksimalnom protoku koji pruža, mada mnogi proizvođači koriste jednostavniju oznaku SATA 3. Reč je o tehnologiji koja se koristi za komunikaciju hard diskova sa drugim uređajima, i predstavlja jedan od najvažnijih kriterijuma koji određuju snagu računara. Iako je SATA 2, sa brzinom do 3 gigabita u sekundi, dovoljno brz za komunikaciju sa svakim klasičnim hard diskom (može da prosledi trista megabajta u sekundi, što je više nego što običan disk može da pruži), ako posedujete ili nameravate da kupite SSD - tada SATA 3, sa dva puta većim protokom, postaje neophodan, a isto važi i ako želite da koristite USB 3.0. Tako, dve tehnologije koje postepeno postaju standard direktno zavise od toga da li vaša matična ploča podržava SATA 6 Gb/s. Od kraja 2010. većina ploče srednje i sve ploče visoke klase podržavaju ovaj standard.

SSD ili Solid State Drive hard disk prekida poluvekovnu tradiciju čuvanja podataka na rotirajućim magnetnim trakama, kao na običnom hard disku ili nekada na disketi, jer se podaci čuvaju na fleš memoriji, slično džepnom fleš drajvu. SSD hard diskovi su čak 10 puta brži od običnih, ne čuju se, jer ne poseduju pokretne delove, a iz istog razloga su i dugotrajniji. Savremeni računar obično koristi jedan SSD za pokretanje operativnog sistema i dodatni klasičan hard disk velikog kapaciteta za skladištenje podataka. To je odlična kombinacija jer kod SSD tehnologije, i pored izuzetne brzine i efikasnosti, cena raste po svakom gigabajtu, dok za klasične hard diskove zapremina nije problem. Uz SSD, opertaivni sistem se podiže za nekoliko sekundi, a baratanje i najvećim dokumentima (velike slike ili tehnički nacrti) postaje momentalno. Pritom, budući da su SSD diskovi daleko manji i lakši od običnih, i nemerljivo manje osteljivi na udarce, uvek ga možete izvaditi iz računara, staviti u džep, i odneti do drugog računara.

USB 3 Najpopularniji i najjednostavniji način povezivanja računara sa spoljašnjim uređajima - USB konekcija na najnovijim računarima sada funkcionše u sasvim novoj USB 3 tehnologiji. To znači da se fajlovi prenose 10 puta većom brzinom nego do sada, što običan USB 3 fleš po brzini izjednačava sa portabl hard diskom. Vaš računar će podatke na fleš prebacivati brzniom od preko 400 Mb u sekundi, a pritom je potrošnja struje četiri puta niža nego kod običnog fleša! Ako još nemate USB 3 fleš, ne brinite, nova tehnologija potpuno je kompatibilna sa vašim starim fleš drajvom. Neke matične ploče poseduju USB 3 konektore samo sa zadnje strane, dok drugi modeli stižu i sa prednjim panelom. Brendirana kućišta sada već standardno imaju USB3 konektor sa prednje strane.

Virtuelizacija je jedna od najznačajnih prednosti modernih procesora za krajnjeg korisnika jer omogućava da na vašem računaru formirate bezbrojne virtuelne računare. To znači da možete oprobati dodatne operativne sisteme bez remećena originalnog operativnog sistema i testirati drugi softver bez ikakvog rizika. Sa virtuelizacijom možete oprobati Linux ili Mac operativne sisteme ili imati Windows XP i Windows 7 na istom računaru bez komplikovanog duplog podizanja sistema. Virtuelizacija takođe omogućava da uz dodatne monitore i tastature od jednog računara napravite i fizički nekoliko računara. Jedan snažan računar može bez muke opsluživati troje ukućana sa sasvim različitim potrebama i željama bez vidljivog gubitka snage.