Bart grafički čip (6850/6870) Prve grafičke karte za 2011. godinu izbačene su ovog oktobra, a reč je o AMD Radeon HD6850 i HD6870 modelima. Ove kartice naslednice su HD4830 i HD5830 modela, dakle gejming karte, ali ne i skupe. To su prve 256-bitne DirectX 11 kartice koje koštaju manje od 200 evra, što je proizvelo malu revoluciju u gejming svetu, i definitivno su najisplativje kartice koje možete kupiti. U većini igara pružaju 50+ frejmova na najvišim detaljima u HD rezolucijama, a najzahtevnijih 10% igara možete igrati sa visokim frejmovima na medium detaljima ili sa 20-40 frejmova na high. Poseduju sve savremene konekcije, nisu veliki potrošači i hladne su, srednjih su dimenzija, a voma dobro rade u paru. Neke od novina su tehnologija za prikaz 3D filmova i igara, kao i veliki broj novih instrukcija za obradu slike, poput poboljšane fizike pokretnih predmeta.

Crossfire/SLI Korišćenje dve grafičke karte u istom računaru često daje rezultat koji više nego opravdava takvo ulaganje. Oba proizvođača grafičkih čipova (AMD i NVIDIA) nude mogućnost povezivanja dve, tri ili čak četiri grafičke karte unutar jendog računara, a ono što je pritom neophodno je napajanje koje može da podrži više kartica, kao i odgovarajuća matična ploča. Simultano korišćenje više kartica koriste gejmeri koji žele maksimalni užitak i voljni su da plate više, ali i oni koji žele da uštede jer dve kartice srednje klase često postižu bolje rezultate od jedne skuplje. Eksperti se slažu da je od cene od 200 evra naviše uvek isplativije koristiti dve karice od 100 nego jednu od 200 evra, pod uslovom da već posedujete računar koji može to da podrži. I Crossfire i SLI rade po principu da kartice dele posao tako što je svaka zadužena za jedan frejm ili tako što od jednog frejma nastaju dva nova koji se zajedno obrađuju. Za korišćenje ove tehnologije neophodno je da posedujete veoma sliče, ili, poželjno, dve identične grafičke kartice, mada se u polsednje vreme sve više eksperimentiše i sa kombinovanjem različitih kartica. Upotreba Crossfire/SLI konfiguracija umnogome nagrađuje onoga ko se odvaži na njihovo korišćenje, ali zahteva redovno preuzimanje najnovijih drajvera.

DDR 3 memorija Prednost DDR3 u odnosu na DDR2 ram je značajna, i zajedno sa novim matičnim pločama i serijama procesora, DDR3 čini zbirku tehničkih dostignuća koja povlače čvrstu granicu između računara proizvedenih do 2009. i najnovije generacije računara. U odnosu na DDR2 memoriju, DDR3 omogućava dva puta brži transfer podataka, više radne frekvencije, a zbog većeg kapaciteta čipova, na jedan računar može da se instalira čak 16 gigabajta memorije. DDR3 memorija je, naravno, i štedljivija, i to za 30%. Najkvalitetnije memorije postižu brzine čak tri puta više nego klasičan ddr2-800, što je godinama bila najprodavanija memorija.

SATA 6 Gb/s Treća generacija SATA standarda, koja je nasledila SATA 2, nazvana je zvanično SATA 6 Gb/s, po maksimalnom protoku koji pruža, mada mnogi proizvođači koriste jednostavniju oznaku SATA 3. Reč je o tehnologiji koja se koristi za komunikaciju hard diskova sa drugim uređajima, i predstavlja jedan od najvažnijih kriterijuma koji određuju snagu računara. Iako je SATA 2, sa brzinom do 3 gigabita u sekundi, dovoljno brz za komunikaciju sa svakim klasičnim hard diskom (može da prosledi trista megabajta u sekundi, što je više nego što običan disk može da pruži), ako posedujete ili nameravate da kupite SSD - tada SATA 3, sa dva puta većim protokom, postaje neophodan, a isto važi i ako želite da koristite USB 3.0. Tako, dve tehnologije koje postepeno postaju standard direktno zavise od toga da li vaša matična ploča podržava SATA 6 Gb/s. Od kraja 2010. većina ploče srednje i sve ploče visoke klase podržavaju ovaj standard.

Turbo Boost 2 Intel procesori Sandy Bridge familije imaju mogućnost da podignu radni takt za oko jedan gigaherc kada je procesoru potrebna dodatna snaga, i da ostanu u tom modu koliko god je potrebno, osim ako dođe do pregrevanja procesora. Sa kulerima boljim od stock opcije moguće je praktično konstantno zadržati procesor na povišenom taktu. Za razliku od Turbo Boost tehnologije na prvoj generaciji i3/i5/i7 proceosra, boost mod rada traje daleko duže, viši je maksimalni takt, a procesori mogu i sa običnim kulerom da budu neograničeno dugo na oko 50% od maksimalne boost frekvencije. Ova tehnologija posebno je korisna za laptop računare i biznis ili kućne desktop računare, koje korisnici neće overklokovati, kao i za desktop procesore iz serija na kojima je overklokovanje ograničeno. Turbo Boost 2.0 omogućava i3/i5/i7 procesorima druge generacije da postižu od 30% do 50% bolje rezltate u praksi od procesora prve generacije, a nestaje i rizik od oštećenja procesora i gubljenja garancije, do čega može doći prilikom overklokovanja.

UEFI BIOS EFI, odnosno preciznije UEFI BIOS je nova vrsta BIOS-a koji se aktivira po uključivanju računara, a sadrži u sebi i BIOS u starom smislu, budući da računar obavlja POST koristeći standardni BIOS, a zatim u igru ulazi UEFI BIOS koji ima grafički interfejs, što je i ključna razlika. GUI omogućava daleko lakše snalaženje među opcijama i potencijalno uključivanje većeg broja opcija do kojih se brže i lakše dolazi. Veliki broj novih UEFI BIOS-a ima odvojene modove u zavisnosti od iskustva korisnika, tako da možete koristiti mod za početnike u kome je baratanje svim opcijama bezbedno, poput određivanja redosleda diskova za podizanje sistema, do naprednijih opcija skrivenih iza advanced moda za fino podešavanje računara. UEFI BIOS postao je popularan sa Intel 1155 platformom i očekuje se i na novim AMD platformama. EUFI koristi sva popularna grafička rešenja poput padajućih menija, prozora, navigacija, itd, a omogućeno je korišćenje i miša. Razvoj UEFI BIOS-a dozvolio je i rešenja poput ASUS Express Gate-a, dakle korišćenja mnogih funkcija računara bez startovanja operativnog sistema, jer je UEFI upravo most između OS-a i firmware-a/hardvera.

Virtuelizacija je jedna od najznačajnih prednosti modernih procesora za krajnjeg korisnika jer omogućava da na vašem računaru formirate bezbrojne virtuelne računare. To znači da možete oprobati dodatne operativne sisteme bez remećena originalnog operativnog sistema i testirati drugi softver bez ikakvog rizika. Sa virtuelizacijom možete oprobati Linux ili Mac operativne sisteme ili imati Windows XP i Windows 7 na istom računaru bez komplikovanog duplog podizanja sistema. Virtuelizacija takođe omogućava da uz dodatne monitore i tastature od jednog računara napravite i fizički nekoliko računara. Jedan snažan računar može bez muke opsluživati troje ukućana sa sasvim različitim potrebama i željama bez vidljivog gubitka snage.